Sto godina Bolivuda

0
122

Najveća filmska industrija na svetu slavi vek trajanja. Naredna godina biće u znaku stogodišnjice indijskog filma, a iz Mumbaja već stižu najave da će 2013. biti “čudesna”


KADA je 3. maja 1913. godine Indijac Dadasaheb Falke publici predstavio svoj prvi film “Radža Hariščandra” niko nije mogao ni da nasluti da će ovo skromno crno-belo nemo ostvarenje otvoriti vrata najunosnijoj filmskoj industriji na svetu – Bolivudu! Naredna godina biće u znaku stogodišnjice indijskog filma, a iz Mumbaja već stižu najave da će 2013. biti “čudesna”.

Indijska filmska industrija je, bez sumnje, najveća na svetu. U ovoj dalekoj azijskoj zemlji proizvede se u proseku 1.200 filmova godišnje, standard koji ni neuporedivo bogatiji Holivud ne uspeva da dostigne. Bolivud je odoleo svim “menama” sedme umetnosti: prelaska sa nemog na zvučni film, sa crno-belog na onaj u boji, odoleo pretnjama “pirata”, interneta, i naprednih tehnologija, pa se danas u Indiji prave i najmoderniji, 3D filmovi.

Nemom filmu u Indiji “odzvonilo” je 1931, kada je Ardešir Irani predstavio prvo zvučno ostvarenje “Alam Ara”. Indijski glumci morali su da, osim prijatne spoljašnjosti, imaju i lepe glasove jer je mjuzikl postao dominantan žanr. Četrdesete godine obeležio je Drugi svetski rat i velike političke promene širom sveta. Teme su postale ozbiljnije, smelije, čak i u tradicionalno konzervativnoj Indiji. Veliki filmski hit “Kismet” iz 1945. prikazao je prvog antiheroja i govori o trudnoći pre braka. Pedesete i šezdesete godine bile su “zlatna era” indijskog filma. U to vreme stvoreni su klasici (“Pater Pančali”, “Majka Indija”, “Madhumati”), ali i generacija glumačkih idola koja će vladati naredne tri decenije.

Kasne sedamdesete uvele su na svetsku scenu, pa i u Bolivud pojam “komercijalnog filma”. Nova ostvarenja imala su pre svega namenu da zabave publiku, snimane su romantične drame i akcioni spektakli, ali nisu zapostavljeni ni umetnički filmovi.

Osamdesete godine na indijskoj filmskoj sceni obeležile su prve dame-reditelji, od kojih je danas najslavnija i najcenjenija svakako Mira Nair. Devedesete su donele tehnološke inovacije, digitalnu tehniku i veću međunarodnu saradnju. Sa pojavom interneta, svet je postao “globalno selo”, pa je tako i bolivudska industrija dobila masovniju, internacionalnu publiku. Osim redovnog učešća na uglednim festivalima i velikih priznanja, inostrana publika donosi značajan prihod indijskom filmu.

Uspeh i dugovečnost Bolivuda, ipak, treba tražiti u indijskoj publici. Mada žive u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, stanovnici Indije su odani poklonici filma. I danas se mogu videti dugi redovi ispred bioskopa. Takve slike, uz retke izuzetke, odavno više “ne stanuju” ni u mnogo bogatijem i poznatijem Holivudu.

Loading...

Komentari na članak:

Izvor: novosti