U ovim krajevima zime su surove, ali njemu niske temperature ne smetaju iako živi pored reke. Vatru ne loži, osim kada želi da skuva kafu ili neko jelo.

– Zimi je bolje biti u pećini nego kada je proleće ili jesen. Jedini problem mi zadaje voda u pećini. Unutra je toplo. Kamen je specifičan, jer je zimi topao, a leti hladan – kazao je Žarko.

Ljudi na različite načine pomažu ovom Zeničaninu. Pored domaćeg stanovništva, Žarku pomoć šalju i ljudi iz dijaspore.

– Hrane ima. Ono što izbacuju iz mesara, ja uzmem i hranim pse. Oni žive sa mnom. Ovo je moj dom. Ja volim biti ovde, jer da ne volim ne bih živeo ovde. Bolje mi je, jer ovako nemam nikakvih problema. Čovek sa čovekom uvek nađe nesporazume i onda je bolje biti sam – pojasnio je Žarko.

Ovaj Zeničanin napominje da vreme meri po zimama koje prolaze i napominje da se nada da će za četiri zime dobiti penziju koja će mu bar malo osigurati egzistenciju.